Izvor: Danas U našoj zemlji se malo ili nimalo ne govori otvoreno o abortusu, o sredstvima i načinima kontracepcije. Roditelji to često izbegavaju da rade sa svojom decom, što za posledicu ima da su mladi ljudi prepušteni sami sebi u informisanju o ovim temama, s obzirom da seksualno obrazovanje još uvek nije ušlo u naš obrazovni sistem. Ta nedovoljna informisanost za jednu od posledica ima i činjenicu da je u Srbiji jedno od najčešćih sredstava kontracepcije upravo abortus, iako je nesporna činjenica da svaka žena može kroz savetovanje sa svojim ginekologom da pronađe sredstvo kontracepcije koje bi joj odgovaralo. Najčešće zablude u vezi sa tim su: da pilule nisu dovoljno efikasne, da štete opštem zdravlju, dovode do gojaznosti, steriliteta, maljavosti, dok za kondome mnogi muškarci veruju da smanjuju osećaj uživanja ili da mogu da puknu. A sve to za posledicu ima da se u Srbiji godišnje, prema procenama obavi između 150.000 i 200.000 abortusa čime se ova invazivna intervencija stavlja na prvo mesto sredstava kontrole rađanja, što on nikako ne bi smela da bude. Stručnjaci iz ove oblasti kao i medicinski radnici često napominju da je nameran i nasilan prekid trudnoće najgori vid kontrole rađanja i podsećaju na savremene metode kontrole rađanja i planiranja porodice. Po tvrdnjama lekara ginekologa najčešći razlog zbog kojeg se žene odlučuju na abortus je taj što se trudnoća dogodila neplanirano, a glavni uzrok gotovo uvek bude pokušaj kontracepcije kroz prekinut snošaj (coitus interruptus). Za razliku od visokorazvijenih društava sa višim ekonomskim standardom, gde je abortus uglavnom iskustvo mladih žena, u Srbiji trudnoću na ovaj način prekidaju sve žene nezavisno od starosti, bračnog stanja (90 odsto abortusa urade udate žene ili u dugotrajnim vezama), stepena obrazovanja i reproduktivnog stadijuma. Tako on postaje način kontrole rađanja i planiranja porodice, a kao moguća rešenja postoji široka lepeza savremenih kontraceptivnih sredstava, postojeća pažnja zdravstvenih službi a, kao najidealnije, bolja informisanost stanovništva u svim odgovarajućim starosnim dobima o savremenim mogućnostima planiranja porodice. Ono što abortus čini definitivno najgorim vidom kontrole rađanja i sredstva kontracepcije su rizici i opasnosti po zdravlje žene, s obzirom da se oko 20 odsto nasilnih prekida trudnoće završi komplikacijama koje ostavljaju posledice na zdravlje žena. Kao što postoje zablude i u vezi sa drugim vidovima kontrole rađanja, ni abortus nije izuzetak; žene najčešće misle da je bezazlen, iako istina zna da bude drugačija. Praksa pokazuje da kada se abortus obavlja, ustanovama koje imaju dozvolu za obavljanje ove intervencije, prema svim preporukama dobre kliničke prakse i standardnim procedurama, rizik od komplikacija jeste mali, ali on ipak uvek postoji. Povrede materice ili okolnih struktura mogu nastati već u toku intervencije instrumentima kojima se abortus obavlja. One manje se uz adekvatnu terapiju saniraju konzervativno, ali neke zahtevaju i trenutno zbrinjavanje u operacionoj sali. Nekada je za saniranje dovoljno samo nekoliko šavova na mestu povrede, ali ponekad moraju da se ušivaju bešika ili crevo, pa čak i da se izvadi materica. Namerni prekid trudnoće za posledicu može da ima različite upale u materici, jajovodima, jajnicima i maloj karlici, nekada i u abdomenu, a može doći i do delimičnog ili potpunog suženja jajovoda koje vodi kasnijem sterilitetu ili većoj verovatnoći za vanmateričnu trudnoću. Ostaje nada da ćemo u najskorijoj budućnosti prestati da budemo u vrhu evropskih zemalja po broju obavljenih prekida trudnoće i da ćemo konačno početi da se ponašamo u skladu sa onom narodnom "bolje sprečiti nego lečiti". Ginekolozi, ali i lekari uopšte, trude se u skladu sa svojim mogućnostima da svima koji od njih zatraže savet i pomoć budu od koristi u nadi da će se žene sve ređe javljati bolničkim odeljenjima za prekide trudnoće, a sve češće savetovalištima za planiranje porodice, kao i da će savremene metode i sredstva zaštite reproduktivnog zdravlja i kontrole rađanja i u našoj zemlji odneti primat nad abortusom. Sačuvajmo naše bebe!