Dojenje: prakse i problemi u srpskom zdravstvenom sistemu

2015-06-22 11:58:43

Nina Sokolović, mladi istraživač sa Harvard Univerziteta i Fulbrajtov stipendista, sprovela je tokom prethodnioh meseci istraživanje na temu „Dojenje – prakse i problemi u srpskom zdravstvenom sistemu“. Istražene su prakse i problemi u srpskom zdravstvenom sistemu koji bi mogli da objasne niske stope dojenja u Srbiji. Podaci su prikupljani u četiri grada (Beograd, Novi Sad, Leskovac i Niš) od 357 majki i 190 očeva, što predstavlja stopu odgovora 60.1% i 53.3% .

Ključni rezultati ovog istraživanja:

• 63.2 odsto beba je bilo dohranjenjo  adaptiranim mlekom u porodilištu
• 33.3 odsto majki je dobilo preporuku od zdravstvenih radnika u porodilištu  da dohranjuje bebu  adaptiranim mlekom
• 96.9 odsto majki je imalo nameru da doji kada su izašle iz porodilišta
• 36.9 odsto majki je imalo utisak da su ih zdravstveni radnici u porodilištu dovoljno pripremili da dojenje

Zaključci istraživanja su sledeći:

U Srbiji postoji niske stope dojenja, a visoka stope koriščenja adaptiranog mleka i nedovoljno informacija i podrške za dojenje od strane zdravstvenih radnika. Menjanje ove situacije obezbedilo bi majkama priliku da poboljšaju svoje zdravlje dok se povezuju sa bebom. Takođe bi omogućilo da bebe dobiju optimalnu ishranu za celokupni razvoj. Obezbedilo bi da srpski zdravstveni sistem broji manji broj slučajeva upala kod beba, dijabetesa i raka dojke.

 

Preporuke nakon sprovedenog istraživanja:

1. Zaustavljanje prakse dohranjivanja adaptiranim mlekom u porodilištima, osim kada je neophodno iz medicinskhih razloga ili ako majka to aktivno traži
2. Potreba da zdravstveni radnici (ginekolozi, babice, medicinske sestre, patronažne sestre, pedijatri) shvate važnost i svrhu dojenja kako bi češće prenosili ovo znanje roditeljima, i ohrabrili majke da doje umesto da preporučuju majkama da koriste adaptirano mleko
3. Zaposliti savetnice za laktaciju i obučiti zdravstvene radnike (babice, medicinske sestre i patronažne sestre) u načine na koji se sprečavaju i rešavaju problemi sa dojenjem, čime bi se omogućilo da sve majke dobiju tačne i pravovremene informacije o tome kako se uspostavlja laktacija, povećava količina mleka i pravilno postavlja beba na grudi da bi se izbegli ili rešili problemi sa dojenjem
4. Povećati nivo znanja i podršku očeva za dojenje, njihovim većim uključivanjem u proceduru porođaja i kroz medijske kampanje.

Zašto je dojenje važno?

Za 1-5% majki koje su fizičke onemogućene da doje, adaptirano mleko je adekvatna zamena; međutim, opšte je poznato da je majčino mleko, sa svojom jedinstvenom kombinacijom antitela, enzima, hormona, i hranljivih materija, najbolja moguća hrana koju beba može da dobije. Sadržaj majčinog mleka podržava optimalan razvoj tela i mozga i štiti decu od širokog spektra akutnih i hroničnih bolesti, uključujući razne infekcije, astmu i dijabetes. Takođe, dojenje smanjuje rizik od raka dojke i jajnika kod majke, kao i postporođajnu depresiju, i pojačava vezu između majke i deteta. Zato je Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) proglaslila da je dojenje “najjednostavniji, najpametniji i najisplativiji način podizanja zdravije dece i jače porodice” i preporučuje da se doji:

• u prvom satu nakon rođenja
• isključivo do 6 meseci
• do 2 godine i više u kombinaciji sa drugom hranom