Izvor: Blic žena Svaki peti ili šesti abortus završi se komplikacijama, kaže prof dr Ana Mitrović Jovanović, ginekolog- akušer u GAK „Narodni front". Pored brojnih kontraceptivnih metoda, abortus je, nažalost, i danas čest način planiranja porodice. Žene koje se odlučuju na nameran prekid trudnoće trebalo bi da znaju da ova hirurška intervencija i nije bezazlena kao što se misli i da možle da ostavi posledice po zdravlje žene. Komplikacije mogu biti male i beznačajne, ali i teške i po život opasne. Kako objašnjava prof. dr Ana Mitrović Jovanović, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnica dnevne bolnice Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front", kada se abortus radi u ustanovama koje imaju dozvolu za obavljanje ove intervencije, prema svim preporukama dobre kliničke prakse i strandardnim procedurama, rizik od komplikacija je mali, ali ipak postoji. I podaci kojima lekari raspolažu govore da se od 15 do 20 odsto, odnosno svaki peti ili šesti abortus, iskomplikuje. - Komplikacije, povrede materice iii okolnih struktura, mogu nastati već u toku intervencije instrumentima kojima se abortus radi, a to su sonde, dilatatori, vakuum kanila ili kireta. Manje povrede se uz adekvatnu terapiju saniraju konzervativno, ali neke zahtevaju i trenutno zbrinjavanje u operacionoj sali - kaže doktorka. Ona dodaje da je nekada za saniranje povrede dovoljno samo nekoliko šavova na mestu povrede, all ponekad moraju da se ušivaju bešika ili crevo, ili da se izvadi materica, ako povreda ne može da se zbrine drugačije Stradaju i drugi organi Prof. dr Ana Mitrović Jovanović kaže da namerni prekid trudnoće za posledicu može da ima i različite upale u materici, jajovodima, jajnicima i maloj karlici, a nekada i u abdomenu. - Ponekad dolazi i do delimičnog iii potpunog suženja jajovoda koje vodi kasnijem sterilitetu iii većoj verovatnoći za vanmaterinu trudnoću - ukazuje ona. Kontrola je obavezna sedam dana nakon abortusa jer se dešava da lekar ne uspe da prekine trudnoću. Osim do povrede, tokom abortusa može da dođe i do krvarenja različitog stepena, komplikacija i reakcija na anesteziju, do razvoja endotoksičnog šoka, fudrojantne sepse i drugih teških i po život opasnih komplikacija. Mnoge komplikacije, ističe doktorka, nisu predvidive i mogu da se pojave i uz najbolju obučenost, stručnost i nameru ginekologa da intervenciju uradi što bolje. RIZIČAN JE RAD NA SLEPO Komplikacije mogu da se jave i neposredno posle intervencije ili nekoliko dana kasnije. Tada se najčešće dešava da pacijentkinja obilnije prokrvari ili dobije bolove i temperaturu, što nastaje ili kao posledica infekcije ili, češće, zaostalog tkiva u materici. Kao sledeću grupu posledica prof. dr Ana Mitrović Jovanović navodi one odložene koje se obično očitavaju kroz promene u unutrašnjosti materice, stvaranje priraslica, tzv. Ashermanov sindrom koji izaziva izostajanje ciklusa ili oskudnije i kraće krvarenje od uobičajenog. To se, objašnjava ona, dešava jer se intervencija radi na slepo, po osećaju ginekologa, kada lekar previše iskiretira bazalni sloj endometrijuma, u želji da ništa ne zaostane u materici. - Međutim, u nekim slučajevima problem nastaje kao posledica slabe prirodne sposobnosti sluzokože da se regeneriše. Zato se materični zidovi slepljuju i prave priraslice. Posledice toga su promene materične šupljine i izostanak ciklusa, a to može biti uzrok sekundarnog steriliteta - naglašava dr Mitrović Jovanović.