Zakonodavni okvir

Zakoni u Srbiji

Dozvoljeni prekid trudnoće uređen je Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama (1995/05), Zakon kao hirurška intervencija koja se vrši na zahtev trudne žene; razlikuje se slobodan prekid trudnoće (do 10. nedelje trudnoće) i prekid trudnoće po odobrenju (posle 10. nedelje)

Abortus se obavlja na zahtev trudnice, bez navođenja razloga, u bilo koje doba ako je do navršene 10. nedelje, a po proteku tog roka isključivo uz odobrenje lekara, konzilijuma lekara ili etičkog odbora, i to iz taksativno navedenih razloga (medicinski, eugenski ili moralno-pravni razlozi)

Krivični zakonik Srbije (2005/12) zabranjenim smatra prekid trudnoće kod koga se protivno važećim propisima bremenitoj ženi sa njenim pristankom ili bez njega izvrši pobačaj, započne ili pomaže u vršenju pobačaja (član 120)

Zakonodavstvo EU

Pitanje abortusa je izuzeto iz odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima i biomedicini (1997) jer nije bilo moguće postići konsenzus o tom pitanju. Ne postoje zajednički evropski standardi o tome, a Komisija EU je nekoliko puta zauzimala stav o tome da li su nacionalni zakoni o abortusu u saglasnosti sa fundamentalnim pravima iz Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i fundamentalnih sloboda (1950), posebno članom 2 (pravo na život, sa osvrtom na zaštitu fetusa) i član 8 (pravo na privatni i porodični život, u vezi sa pravom na samoodređenje trudne žene)